Intervju: Nikola Kovačević – Prekogranično povezivanje i razvoj kulturnog turizma su velika prilika za region Zapadnog Balkana

Godina koja je za nama nedvosmisleno je pokazala važnost saradnje i objektivnog sagledavanja realnosti. Posebno u kriznim trenucima, neophodno je da imamo merljive rezultate kako bismo sa većim stepenom predviđanja uspevali da planiramo buduće aktivnosti. Precizna statistika i praćenje trendova na tržištu, kao i nedvosmislen uvid u želje turista, svakako nam pomažu da se bolje orijentišemo i još bolje sarađujemo. O statistici u turizmu, životu u Dubaiju, uticaju pandemije na turizam, predviđanjima za sledeću godinu i koje su to sve šanse našeg regiona, razgovarali smo sa konsultantom za istraživanje tržišta i analizu podataka Nikolom Kovačevićem iz agancije Insight Out.

1. Trenutno živite na relaciji Beograd – Dubai, koja vrsta turizma je bila najzastupljenija u ovoj poznatoj arapskoj destinaciji pre početka pandemije i koje je sve promene turizam pretrpeo posle marta ove godine?

Pre korona virusa, Dubai je držao status luksuzne destinacije, gde su otprilike 75% hotela činili hoteli sa 5 zvezdica. Iako ovo zvuči kao sjajan podatak, ujedno se postavlja i pitanje u vezi sa diversifikacijom ciljne publike. Sa približno 111,000 hotelskih soba na kraju 2019. godine ADR i RevPAR u Dubaiju kontinuirano su opadali u poslednje 4 godine zbog sve veće ponude koja je ušla na tržište. Srećom, vlada ima planove koji uključuju razvoj hotela sa 3 do 4 zvezdice kako bi privukla raznolikiju publiku.

U martu 2020. svi letovi su otkazani, hoteli zatvoreni i turizam drastično zaustavljen. To je trajalo do jula, kada je Dubai na kraju otvorio letove i sada promoviše „siguran model“ za svoju destinaciju i hotele. Svi hoteli moraju da imaju proveru temperature gostiju pri ulasku, a održavanje fizičke distance i higijene na visokom nivou je i te kako neophodno. To uključuje „sigurnosne nalepnice“ na spavaćim sobama prilikom prijave, kao i partnerstva sa firmama kao što je Bureau Veritas, koja garantuje sanitarnu bezbednost.

Vlada je morala da pomogne u obezbeđivanju sredstava za turisticki sektor, ali je i dalje, kao i na svim drugim turističkim destinacijama, bilo brojnih otpuštanja u hotelijerstvu, industriji događaja kao i avio-industriji. I pored svega, u decembru će u Dubajiu biti održan godišnji GITEKS (veliki tehnološki sajam) događaj sa očiglednim merama bezbednosti. Ovaj trend će se nastaviti daljim izložbama u januaru koje imaju za cilj da vrate koncept poslovnog putovanja. Ovo je postepeni korak, ali postoje znaci blagog oporavka sa povećanjem broja dolaznih letova mesečno, posebno iz Evrope.

Takođe bi trebalo pomenuti i jedan od drugih Emirata, Ras al Khaimah, koji je na Bliskom Istoku dao najbolje rezultate od ponovnog otvaranja hotela. Ras al Khaimah je mali emirat u UAE, udaljen oko sat i po vožnje automobilom od Dubaija, sa planinama i plažama. Poslednjih godina razvio je brojne planinske aktivnosti kao što su ziplajn, Via Ferrata, a ove godine doveli su i poznatu akademiju Ber Grilz (Bear Grylls). Paralelno sa tim, Ras al Khaimah je sebi obezbedio sertifikat Bureau Veritas za sve hotele u Emiratu. Ova odmarališta su pokazale odlične rezultate za mnoge domaće turiste iz UAE koji su boravili u zemlji tokom godišnjeg odmora.

2. Koja je ključna razlika između Beograda i Dubaija? Koje iskustvo stečeno u Dubaiju biste preneli i primenili u našem okruženju?

Dubai se vrlo dobro snašao u procesu brendiranja. Danas je u svesti turista Dubai opravdano percipiran kao luksuzna destinacija. Naravno, u novije vreme oni malo prilagođavaju ovu poruku sa ciljem da uključe i aspekte kulturnog nasleđa emiratskih tradicija. Ipak, brend Dubaija se takođe prenosi preko njihovog vodećeg avio-prevoznika Emirates Airlines, koji je objedinjen s porukom koju Dubai Tourism prenosi.

Bila bi velika prednost kada bi Srbija imala sličan pristup, kada bi bila definisana kao brend destinacija. Dubai je to vrlo dobro uradio sa ograničenim prirodnim resursima koje imaju. Pustinja igra glavnu ulogu za turiste, ali Dubai je razvio mnoge druge ekstravagantne projekte koji su namenjeni da „oduševe“ posetioca. Srbija ne treba da gradi najviši toranj, već treba da meri šta je to za šta se ponosno zalaže i što će privući strane turiste. Bilo da je reč o prirodnoj lepoti, gastronomiji, kulturi, noćnom životu ili malo od svega spomenutog.

Konsultant za istraživanje tržišta i analizu podataka u agenciji Insight Out, Nikola Kovačević

Još jedna strategija na koju se Dubai oslanjao nekoliko godina je „izgradite je i oni će doći“. Opet ne mislim na ostrva koja je stvorio čovek, ali događaji poput Beograda na vodi, obnove železničkih stanica daju razloge za dolazak turista. Otvaranje novih nezavisnih hotela i hotelskih lanaca posetiocima ponovo daje razlog da dođu.

Takođe, u Dubaiju postoji kohezija između turističkih firmi. Od avio kompanija, preko hotela, pa do destinacionih kompanija postoje zajedničke platforme koje omogućavaju svakom ugostiteljskom ili turističkom subjektu da se međusobno podržavaju. To se postiže međusobnom promocijom, ali i razmenom informacija, statistika koje se kasnije objavljuju u kvartalnom periodu. Ova razmena informacija između vladinog i privatnog, putničkog sektora vršena je posredstvom izložbi, foruma i seminara.

Dubai će sledeće godine u maju ugostiti svoje godišnje „Arabian Travel Market“ uz fizičko prisustvo. To je najveći putnički događaj ove vrste na Bliskom Istoku. Bilo bi neverovatno važno ako bi turistički sektor odredio datum za održavanje događaja za srpski ili regionalni turizam koji može pokazati svim lokalnim i regionalnim akterima da se industrija može vratiti uz neophodne mere bezbednosti. Možda se sada čini hrabrom izjavom, ali to bi bio izuzetan preokret i početak prolećno-letnje turističke sezone sledeće godine.

Poslednja tačka koju je Dubai radio veoma dobro je koncept „boravka u svojoj zemlji / staycation“. Promocija hotela u Dubaiju, ali i drugim Emiratima, poput Ras al Hajme, lokalnim stanovnicima. Kao zemlja Srbija ima dosta ponuda za lokalno stanovništvo koje danas više voli da putuje automobilom. Možda je letos ovo primećeno zbog ograničenja putovanja. Iako je skok turističkih poseta ovog leta na destinacijama poput Tare zapažen rezultat, mora postojati plan da se ove cifre održe. Prateći princip staycation-a, neophodno je edukovati lokalno stanovništvo o ponudama na Staroj planini, Uvcu, Đerdapu i više ljudi će posećivati destinacije u svojoj zemlji.

3. Vaša firma pruža detaljne konsultantske usluge iz oblasti razvoja turističkog biznisa. Jedan deo vašeg posla predstavlja tumačenje kvalitativnih i kvantitativnih podataka najrazličitije vrste. Da li smatrate da je ozbiljan razvoj turističkog biznisa moguć bez praćenja ključnih statističkih parametara?

Insight Out Consultancy svoje usluge zasniva na tri ključna područja:

1. Distribucija (hotelske sobe),
2. menadžment prihoda
3. i odeljenje u kojem radim – istraživanje.

Sve naše usluge zasnivaju se na solidnoj statistici koja nam omogućava da kontinuirano nudimo usluge hotelima i turističkim organizacijama. Kreativni razvoj proizvoda i marketinga je ključan za odredište brenda, ali bez solidnih podataka za pokretanje projekta postoji visok rizik od neuspeha, posebno ako razmišljamo o velikoj investiciji. Da li bi trebalo da razvijete hotel od 4 zvezdica, 5 zvezdica ili da li je uopšte potrebano da razvijete hotel, trebalo bi da se zasniva na prethodnom istraživanju tržišta.

Postoje firme koje će izbeći ovaj trošak, ali istraživanje tržišta ne treba gledati kao neobaveznu fazu kada se kreiraju solidni podaci. Isplatiće se dugoročno, baš kao i prilikom investiranja u obuku zaposlenih ili druge ’nematerijalne’ usluge. Turizam u Dubaiju redovno objavljuje turističke podatke kako bi podržao manje turističke firme koje ne mogu uvek finansirati istraživanje tržišta.

4. Po okončanju pandemije, s kojim izazovom će turistička industrija prvenstveno morati da se suoči?

Postoje pozitivna očekivanja za proleće 2021. godine. Sigurno se stvar odmah neće vratiti na situaciju pre 2020. već je reč o povratku na neku vrstu ponovnog navikavanja na putovanja. Jedna od glavnih tačaka i ovo se odnosi na sve međunarodne zainteresovane strane je da se ponudi jedinstveni pristup koji se lako može razumeti i saopštiti javnosti. Prošlo leto je zaustavilo mnoge putnike da lete ne zbog zdravstvenih problema, već zbog komplikacija da li ljudi moraju da idu u karantin, da polažu test, granice se neprestano menjaju i tako dalje. Ovo treba ispraviti i objediniti kako bi se putnicima pružila mogućnost sigurnog putovanja.

Drugi aspekt će i dalje biti ubeđivanje putnika da je bezbedno putovati. Trenutno ne znamo kakve će implikacije biti na proleće ili leto sledeće godine, ali je neophodno ubediti strance da je vaše odredište bezbedno. Teško je pridržavati se svih želja, ali tu se postavlja pitanje istraživanje tržišta. Moramo shvatiti da se brojke o putovanjima neće vratiti na brojke iz 2019. godine za nekoliko godina, pa će se stoga mnoge destinacije agresivno boriti za turističke brojke. Srbija je još uvek relativno nova destinacija za strance, pa je dobila novu listu, baš kao i svi ostali, da se promoviše kao održiva, kulturna i sigurna destinacija za sve.

5. Trenutno radite na analizi kulturnog i ruralnog turizma Hrvatske, Crne Gore i Srbije. Pre nego što završni izveštaj bude dostupan, da li biste mogli da podelite sa našim čitaocima šta je to što kulturni i ruralni turizam odvaja od svih drugih vrsta turističke ponude i da li je moguće uspostavljanje snažnije prekogranične saradnje?

Koncept kulturnog turizma potekao je iz mog prethodnog rada u Odeljenju za kulturu i turizam u Abu Dabiju koji je izneo plan da posetiocima pokaže šta Abu Dabi nudi u pogledu svoje tradicije. Evropska Unija je ističe podatak da putnici zainteresovani za kulturni turizam u proseku troše više, samim tim procena ove vrste turista, koji su zainteresovani za kulturni turizam je vrlo važna. Uključivanje ruralnog turizma u ovaj projekat dodaje dodatnu vrednost jer 90% kulturnih putovanja u Evropi idu kroz ruralna putovanja. Ruralni i kulturni turizam su neprestano isprepleteni. Ono što kulturnu i ruralnu oblast izdvaja od ostalih turističkih ponuda jeste to što u potpunosti podržava očuvanje lokalnih radnih mesta, umetnosti, infrastrukture, životne sredine i opšteg zdravog načina života. Očuvanje je očigledno kada uzmemo u obzir da se ruralno obično upoređuje sa otvorenim prostorom i avanturama.

Mnogi ljudi u Srbiji kada čuju reč ruralno pomisle na seoski turizam, ali to takođe uključuje koncepte kao što su wellness odmarališta, glamping / kampovanje, poseta vinarijama i još mnogo toga. Sve u svemu, ruralni i kulturni turizam nude održivu ponudu za strance i lokalno stanovništvo, čuvajući ekonomske, ekološke i socio-kulturne norme. Na tom tragu smo i započeli jedno veliko istraživanje koje će nam pomoći da saznamo kakvu sliku o Balkanu imaju lokalni i inostrani turisti i u odnosu na to, koju vrstu proizvoda bi trebalo potencirati, odnosno kakav brend uspostaviti.

Svi zainteresovani akteri iz turizma koji su spremni da doprinesu ovom istraživanju mogu to učiniti popunjavanjem upitnika na ovom LINKU

Koncept regionalnog turizma neophodan je za dalji razvoj balkanskog regiona. Turisti moraju da imaju razlog da jednu destinaciju posete više puta ili produže boravak. Međutim, kao što u Srbiji treba da postoji platforma za razmenu svih zainteresovanih strana u putovanjima, tako treba da postoje slične inicijative za platformu za regionalna putovanja. Optimističan sam da će međuregionalna putovanja i promotivne aktivnosti između balkanskih zemalja biti stvar budućnosti i to je nešto na čemu bi trebalo kohezivno raditi za proleće / leto 2021. Bilo da je to posredstvom hibridnih događaja koji omogućavaju razmenu kao što su informativni ili mrežni seminari koji se više moraju fokusirati na ekonomiju, a ne na politiku.

Mnogi stanovnici Hrvatske, Crne Gore i Srbije kontinuirano putuju van svoje zemlje, ne shvatajući lepotu koju imaju u svom dvorištu. Dok kulturna i ruralna putovanja razvijaju osećaj ponosa za one koji žive u toj destinaciji. Ovaj ponos na svoje odredište omogućiće lokalnom stanovništu da otkriju svoju zemlju, region i da ga dalje promovišu strancima.

6. Za kraj, da li ste ove godine išli na odmor i ako da, o kojoj je destinaciji reč?

Putovao sam letos po Srbiji pet dana. Putovanje je obuhvatalo Nacionalni park Taru, Mećavnik na Mokroj Gori i jednodnevni obilazak Ovčarsko-kablarske klisure. To je bilo moje prvo iskustvo u ovom regionu koje mi je pružilo razlog da ga ponovo posetim. Ono čemu sam ipak svedočio je nedostatak mogućnosti smeštaja koji su ovog leta bili problem zbog povećanog broja turista. Sada je sve na lokalnim turističkim vlastima, ali svima nama je ovo leto dalo nešto što možemo iskoristiti kao prednost u budućnosti. Bilo da je reč o novim hotelima, restoranima, aktivnostima ili čak renoviranju određene infrastrukture koja će strancima omogućiti posetu ovim područjima van Beograda i Novog Sada.