Ruralni turizam
Nakon vebinara koji smo posvetili ruralnom i kulturnom turizmu u Srbiji, Crnoj Gori i Hrvatskoj, pojedini učesnici su posebno bili inspirisani prezentacijom Gorana Petkovića, članom naučnog komiteta kulturne rute Put rimskih careva i Dunavska vinska ruta i redovnog profesora na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, u kojoj je bilo dosta zanimljivih informacija u vezi sa važnim pojmovima koji će nam pomoći da bolje razumemo novonastali kontekst, svet turizma u doba pandemije i koje su prilike za turistički sektor tokom predstojeće sezone. U tom smislu, rešili smo da sa profesorom Petkovićem uradimo intervju i podelimo sa čitaocima dodatne informacije, savete i predviđanja.
1. Tokom seminara posvećenom kulturnom i ruralnom turizmu u Srbiji, Crnoj Gori i Hrvatskoj, govorili ste o pojmu nove normalnosti koji je posebno značajan za razumevanje sveta u kontekstu COVID pandemije? Šta tačno nova normalnost podrazumeva?
Ima više elemenata te nove normalnosti u turizmu kao što ih je mnogo u drugim aspektima života i rada. Kada govorimo posebno o kulturnom turizmu i kulturnim rutama, nekoliko elemenata nove normalnosti su posebno značajni:
Izostanak velikih grupa – orijentacija na mikro grupe i individualce; ovo posebno utiče na profesiju vodiča i kustosa čiji se rad menja iz osnova; ovo takođe utiče i na cenovnu politiku (nema više grupnih popusta, mora se smišljati nešto drugo); ovo utiče i na logističke tokove: nema priveza kruzera, parkiranja autobusa, ali se zato povećava priliv individualnih vozila.
Rast značaja lokalne i regionalne ponude – nema toliko putovanja u daleke destinacije, posebno su neatraktivna putovanja avionom (zatvoreni prostor i zatvoreni sistem ventilacije). Na atraktivnosti dobijaju destinacije do kojih je moguće doći sopstvenim prevoznim sredstvom (automobil, motocikl, bicikl).
Izbegavanje zatvorenih prostora – neatraktivne postaju muzejske i galerijske postavke a na atraktivnosti dobijaju eksponati i događaji na otvorenom.
Goran Petković, član naučnog komiteta kulturne rute Put rimskih careva i Dunavska vinska ruta
i redovni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Izbegavanje ličnih kontakata – na atraktivnosti dobijaju bez-kontaktne tehnologije (QR kodovi koji nas preko našeg mobilnog uređaja vode na određene web resurse, VR uređaji koji se mogu dezinfikovati pre upotrebe, i sl.).
Novi higijenski standardi – izbegavaju se mesta na kojima se ljudi okupljaju u zatvorenom prostoru, ceni se čistoća i dostupnost dezinfekcionih sredstava, uvažavaju se napori institucija koje vidno polažu na higijenu, pribavljaju različite standarde (clean and safe).
Navedeni su neki samo najvidljiviji trendovi. Moguće je uočiti ove elemente nove normalnosti u ponašanju svih stejkholdera, građana, turističkih agencija kao i lokaliteta. Ipak jedan zajednički imenitelj svih ovih promena bi se mogao definisati kao “naglasak na higijensku I zdravstvenu bezbednost”.
2. Na dijagramu koji ste pokazali tokom seminara, bilo je moguće videti da se pobednička zona u turizmu nalazi u preklapajućim odgovorima na dva pitanja – Po čemu nas pozitivno razlikuju od drugih i možemo li razviti proizvod koji turisti žele? Koji bi to proizvod bio u Srbiji i možemo li ispuniti očekivanja u vezi sa razvojem istog?
Srbija ima dosta specifičnih elemenata ponude po kojima je rado prepoznata od strane domaćih i stranih posetilaca: kulturni lokaliteti (Golubačka tvrđava je pravi hit, kao i lokaliteti na Putu rimskih imperatora); Zatim neke banje koje su ulagale u svoje kapacitete; planine koje su interesantne posebno zimi ali i leti; Brojne plaže uprkos tome što je Srbija kontinentalno tržište (na Dunavu, Savi, jezerima ali i veći broj akva parkova). Sve ovo je bilo vrlo traženo tokom protekle godine i u zimskom i u letnjem periodu. Sada je pametno promovisati i dodatno unapređivati već postojeće kapacitete za kojima postoji tražnja. Strateški razvoj se može ostaviti za vreme nakon pandemije, bar prema odgovorima ispitanika koje smo dobili istraživanjem u regionu.
Ključna pitanja jedinstvene prodajne ponude (unique selling proposition)
3. Da li ste primetili da jedna vrsta promocije proizvoda bolje „radi posao“ od ostalih u periodu pandemije?
Primetan je naglasak na digital kako od strane privatnih preduzetnika tako i od strane nacionalnih turističkih organizacija. To je i razumljivo imajući u vidu zastoj u organizaciji sajmova, drugih promotivnih događaja ali i zastoj u promotivnim putovanjima zaposlenih u turističkim agencijama. Neverovatna potražnja mobilnih uređaja (koja je dovela i do nestašice panela za proizvodnju TV aparata zbog toga što se sve više ugrađuju u pametne telefone) svedoči o tome da se građanstvo sve više bavi pretraživanjem i komuniciranjem kroz digitalne kanale. Pa, ako su naši kupci već tamo, pred ekranima pametnih telefona, onda im se na taj način moramo i obraćati.
4. Jedan ste od inicijatora razvoja i član naučnog komiteta kulturne rute “Put rimskih careva i dunavski put vina”. Da li smatrate da će ruta u predstojećem periodu imati veliku potražnju, posebno jer se veliki broj lokaliteta nalazi na otvorenom i koristi digitalne vidove kulturne interpretacije?
Ako je suditi po gore opisanim trendovima, onda je Put rimskih imperatora I dunavski put vina sada u prilici da privuče rastući broj posetilaca. Sada je trenutak za kampanje preko Fejsbuka i Instagrama. Sada je vreme za obraćanje građanima u bilizini i u regionu. Ta putovanja su moguća, destinacije su “na dohvat ruke” a nažalost, mnogima su nepoznate. Pa eto prilike da se “do pola prazna čaša” tj. problem, posmatra kao “do pola puna čaša”, odnosno šansa.
5. Da li možete da nabrojite tri veštine koje će u znatnoj meri povećati šanse preduzetnicima u turizmu da istraju na tržištu u ovim kriznim vremenima?
Veštine digitalne komunikacije koje se mogu dalje razdeliti u veštine nastupa na društvenim mrežama, veštine e-mail komunikacije, veštine upravljanja sopstvenim veb sajtom, ali i mnoge druge.
6. Znamo da ste ljubitelj Ajzenhauerove misli „Plan je ništa, planiranje je sve“, da li imate za naše čitaoce još jedan motivacioni citat?
”Šef je samo jedan: kupac. A on može da otpusti sve u kompaniji od predsednika pa nadalje, jednostavno trošeći novac negde drugde.” – Sem Volton, osnivač najveće svetske kompanije Volmart
Other Topics
