Kako da sebi priuštite besplatan, nezaboravan izlet

U doba kada nam je kretanje ograničeno, a odlazak na destinacije na kojima se okuplja mnogo ljudi budi osećanje strepnje, posmatranje noćnog neba predstavlja pun pogodak. Reč je o iskustvu koje u svojoj osnovi spaja turističko i duhovno putovanje sa kojeg ćete se neminovno vratiti malkice promenjeni.

Na tom tragu smo pre desetak dana krenuli put Vojvodine, tačnije Banata, kako bismo sa vrha Zagajičkog brda posmatrali fenomen poznat kao Perseidi, a koji se svake godine odigrava tokom leta, najintenzivnije u periodu između 10. i 13. dana u avgustu.

Put do Zagajičkih brda

Iz Beograda smo krenuli oko 18:00, prešli Pančevački most, a potom nastavili prema Vršcu, sve dok se predeo nije pretvorio u ravnicu prošaranu kukuruzima i suncokretima. Želeli smo dužu vožnju, tako da smo mestu Šušara prišli sa severa, prolazeći mesta Vladimirovac i Banatski Karlovac. Skrenuli smo desno kod Uljme, gde se otvara put sa pogledom na vetrenjače i dalekovode, zbog čega smo imali osećaj kao da smo u seriji ”Dosije Iks”. Pogodna asocijacija za aktivnost koja je bila pred nama.

Prema Zagajičkim brdima smo krenuli pešice, sa samog kraja Banatske ulice u mestu Šušara. Ovde ćete pronaći tačnu putanju kretanja od Šušare do brda, ucrtana je u Gugl mapu.

Ušli smo u Deliblatsku peščaru. Uspon je trebalo da traje oko sat vremena, ali smo se zapričali i promašili skretanje. Prateći digitalnu mapu prošli smo kroz kukuruz i ponovo se vratili na glavni, peščani put, podsetnik da se ipak nalazimo u najvećoj evropskoj kontinentalnoj peščari. Na tom putu smo dočekali i zalazak Sunca, vatrenu nijansu boje mandarine koja se polako izgubila iza glava suncokreta.

Posle kratkog uspona, dočekala su nas svetla Vršca u daljini. Treperenje vetrenjača i fabrika. Plava tačka na ekranu mobilnog napredovala je prema trećoj četvrtini ucrtane staze i tada smo na nebu ugledali prve zvezde. Dobro je da smo imali digitalnu mapu, jer bi nam u noći sigurno promakla poslednja lakat krivina, posle koje se stiže do vrha Zagajičkih brda.

Put ka brdima karakteriše zemljano-peščana podloga, lako savladivi uspon i…

… veliki broj suncokreta!

Fotografija: Marko Stalevski

Pogled sa Zagajičkih brda

 Ako krenete prema Zagajičkim brdima, idite pešice ili biciklom. Neka vaše kretanje bude u skladu sa principima održivog turizma i očuvanja životne sredine. Imajte u vidu da se krećete jednim od poslednjih sačuvanih stepskih predela u Vojvodini, ostatkom prapejzaža Panonske nizije. Čak i po noći smo videli talasaste dine, dokaz da je nekada na tom mestu bilo more. Na vrhu smo naišli na dva velika objekta. Jedan kameni obelisk koji štiti tačku geodetskog premera iz doba Austrougarske i meteorološki stub za merenje brzine vetra. U daljini, svetla avalskog tornja, a na suprotnoj strani neba sve crveniji Mars.

Prijatelji astronomi su već zauzeli položaj na susednom proplanku. Poslali su nam signal zelenim laserom, ali zbog neobičnog oblika terena, nismo mogli odmah da nađemo put. Pomogao nam je pastir koji je osim štapa nosio tranzistor sa kojeg je tiho svirala narodna muzika. Pokazao nam je stazu koja prati proplanak. Njegovi psi su obigravali oko nas, pokazujući nam gde se u noći nalazi stado mnogobrojnih ovaca.

Perseidi – naučno objašnjenje iza uzroka miliona želja

Na čistini posle velikog drveta sreli smo se sa grupom od šest ljudi, među kojima su trojica bili astronomi. Već su bili spremni. Ležali su na ćebadima i prostirkama, dok je objektiv fotoparata bio uperen prema nebu sa vrha trouglastih nogara. Pozdravili smo se bez rukovanja i zauzeli naša mesta. Ispostavilo se da je meteorska kiša već počela.

Prisustvo astronoma nam je omogućilo da dobijemo proverene informacije u vezi sa događajima na nebu.

Perseidi su jedan od najupečatljivijih meteorskih rojeva koji ostavljaju tragove na nebu u narodu poznate kao zvezde padalice.

Jednom u 133 godine, kometa Svift Tatl obiđe oko Sunca, ostavljajući za sobom trag prašine i različitih gasova. Kada se putanja naše planete ukrsti sa trajektorijom Svift Tatl komete,  zaostale čestice prašine intereaguju sa gasovima atmosfere usled čega nastaju svetleći tragovi, zbog kojih ljudi širom sveta zažmure i zamišljaju želje. Nazivaju se Perseidi po sazvežđu Persej u kome im se nalazi radijant – tačka na nebu iz koje prividno izviru tragovi svih meteora, nedaleko od sazvežđa Kasiopeja. Posebno smo bili oduševljeni činjenicom da je uzrok tako spektakularne pojave zapravo čestica, verovali ili ne, veličine zrna peska.

Dvadeset minuta je neophodno oku da se u potpunosti prilagodi na mrak, tako da smo bili zamoljeni da ne koristimo mobilne telefone u blizini drugih ljudi, kako im ne bismo pokvarili doživljaj.

Ako na nebu vidite sazvežđe u obliku slova W – to je Kasiopeja, tu je naša grupa videla prvu padalicu.

Druga je preletela iznad severnjače, nadomak Velikih kola koja imaju oblik kutlače ili starih zaprega. Kako je vreme prolazilo, nizale su se redom, iz različitih pravaca na nebu.

Zelenim laserom jedan od astronoma nam je pokazivao satelite u pokretu, Letnji trougao, prepoznatljivo obeležje letnjeg neba koje čine najsjajnije zvezde sazvežđa Labud, Lira i Orao, kao i obrise sazvežđa Persej.

Posebno je bilo zanimljivo kada je na nebu blesnulo nešto što nije bio meteorit, već odsjaj solarnih panela satelita koji se potom izgubio među gomilom belih tačkica.

Jupiter i Saturn su i dalje bili u tandemu, u blizini sazvežđa Strelca.

U roku od sat i po vremena koliko smo posmatrali nebo, videli smo oko trideset prolazaka. Dosta smo propustili s obzirom na to da su ponekada padalice doletale iz neočekivanih pravaca.

Povratak prema podnožju brda smo počeli oko 23:00, prvenstveno zbog toga što nas je sutradan čekao novi radni dan, ali i činjenice da je otprilike oko ponoći iznad horizonta počeo da se pojavljuje mesec. Ako se pripremate za noćno posmatranje neba, uvek imajte u vidu trenutak pojavljivanja Meseca, jer njegov sjaj smanjuje vidljivost nebeskih fenomena.

Perseidi u noći 12. 8. 2020.

Fotografija: Milan Stojanović

Povratak kući

U trenutku kada je Mesec već izlazio, vraćali smo se stazom nadomak kukuruza. Krvavo crven isticao se u obliku nokta. Lako smo pronašli put nazad, koristeći svetiljke sa vrha mobilnih telefona, prateći rutu ucrtanu u mobilnom. Kod automobila su nas dočekali psi koji su čuvali stado na vrhu brda. Pozdravili smo se sa njima i krenuli nazad za Beograd.

Ostali fenomeni koje možete da posmatrate na noćnom nebu iznad Srbije

U toku godine se na nebu odigravaju različite pojave, o kojima se možete informisati sa različitih blogova na Internetu, jednostavnim ukucavanjem termina astronomska dešavanja u 2020. godini. Svaki od njih vam daje mogućnost da sagledate nebo iz različitih uglova, svaki poseban na sopstveni način.

Izdvojićemo samo neke od pojava koje je moguće videti sa teritorije Srbije:

• Meteorske rojeve
• Delimično ili potpuno pomračenje Meseca
• Posmatranje sazvežđa
• Prividni susreti nebeskih tela Meseca i različitih planeta
• Poravnanje (konjukcija) nebeskih tela

Osmatranje noćnog neba i turizam

Širom sveta ljudi pohode različite destinacije kako bi uživali u noćnom nebu. Samo neke od poznatih destinacija su Andi u Čileu, pustinja Sonora u SAD-u, vulkan Mauna Kea na Havajima, pustinja Sahara i naravno, nezaobilazne polarne svetlosti, koje je moguće videti na većim geografskim širinama / u blizini polarnih krugova.

Nadamo se da će vam ovaj tekst biti inspirativan i da ćete iskoristite jedan od preostalih letnjih dana da uživate u noćnom nebu iznad Srbije.

Autor teksta: prijatelj i saradnik VTC-a Vladan Krečković