Intervju: Aleksandar Peković – I humano i digitalno

Prethodna godina je bila veliki izazov za turističku industriju. Zabrana okupljanja, posebno u slučajevima masovnih događaja, ostavila je velike negativne posledice u oblasti kulture, umetnosti, oblastima koje su takođe u vezi sa turizmom. Svedoci smo da je 2021. godina počela pozitivnijim vestima od prethodne i tu prvenstveno mislimo na proces vakcinacije koji vraća nadu da će svet uskoro izaći iz statusa pandemije. Jedno je sigurno, takav svet će biti drugačiji. Upravo o toj „novoj normalnosti“ koja nas očekuje u 2021-oj godini, očekivanjima u vezi sa organizacijom događaja, novim trendovima u turizmu i digitalnim medijima, turističkom potencijalu naše zemlje, kao i o kulinarstvu i maratonu, razgovarali smo sa osnivačem i direktorom međunarodne agencije za menadžment muzičkih i umetničkih događaja CODA, ekspertom u oblasti organizacije događaja, kreativnih industrija, strastvenim gurmanom i maratoncem Aleksandrom Pekovićem.

Aleksandar Peković, osnivač i direktor međunarodne agencije za menadžment muzičkih i umetničkih događaja CODA

1. Pred kraj 2020-e godine, organizovali ste događaj u vezi sa sinergijom kulture i kreativnosti. Jedna od ključnih reči događaja bila je i “nova normalnost”. Da li možete da nam dodatno pojasnite ovaj pojam koji je obeležio prethodnu godinu?

Najpre želim da Vam se zahvalim što ste me pozvali da budem deo VTC newsletter-a, koji redovno čitam i osećam veliko poštovanje prema Vašem radu i uspesima. Za mene je velika čast što na ovaj način mogu da budem deo Vaše priče.

Kolega Marko Maršićević i ja smo 2018. god. osnovali organizaciju pod nazivom „Arteria Creative Network“ sa sedištem u Ljubljani, prvu regionalnu mrežu za kulturne i kreativne industrije Zapadnog Balkana, što znači da osim šest država, u naš „network“ su uključene Slovenija i Hrvatska. Zajedno sa partnerima smo organizovali našu godišnju konferenciju 14. decembra 2020-e g. tako da su utisci još uvek sveži. Ovogodišnje izdanje je realizovano u onlajn formatu iz dobro poznatih razloga, ali je odziv (broj učesnika) premašio naša očekivanja. Osim visokih predstavnika Evropskog parlamenta i Evropske komisije, učestvovali su još i eksperti iz regiona, Evrope i sveta. Naša pažnja je bila usmerena na status „CCI“ sektora u aktuelnom trenutku i mehanizmima funkcionisanja u budućnosti, pa su reč imali ljudi iz sva tri sektora (javni, privatni i civilni) iz Evrope ali smo se osvrnuli i na dešavanja i situaciju na Bliskom Istoku, naročito posle dešavanja u Bejrutu prošlog leta, kojim je snažno uzdrmana čitava scena preduzetnika u ovoj regiji. Novina je bila u tome, da smo u „live“ programu koji je trajao blizu 9 časova, imali i 18 vrhunskih muzičkih umetnika iz čitavog sveta koji su osim izvedenih muzičkih kompozicija, dali svoje mišljenje i stav na temu budućnosti umetnika i muzičke industrije. To pre svega ide u prilog činjenici da za sektor kulturnih i kreativnih industrija vlada veliko interesovanje, što nije ni slučajno, jer je to najbrže rastuća industrija u svetu poslednjih godina.

Creative Agenda 2020 onlajn događaj okupio je učesnike iz 30 zemalja, 40 gradova, 40 organizacija, uz podršku 10 partnera.

Pojam „nova normalnost (new normal)“ je počeo da se koristi tokom poslednje ekonomske krize 2007-2008. godine, jer predstavlja stanje koje svetske ekonomije i društva zauzimaju u specifičnim trenucima poput finansijkih kriza i pandemija. Stečena iskustva u teškim uslovima postaju fundamentalno važna jer su pokrenula mehanizam promene ponašanja i akcija kod ljudi, kao reakciju na krizni momenat. To je kao nekakav aktivirani sistem za preživljavanje. U našem regionu, zbog burne istorije, to nije nepoznata stvar, već nešto što možda u određenoj meri određuje i naš karakter, posebno inat i žilavost. Naravno, i drugi narodi koji su prošli kroz duboke i duge krize, osvestili su neke od najboljih osobina i stvorili tehnike za kasniji brz oporavak i ekonomski rast. U sektoru kulturnih i kreativnih industrija, takođe se koristi ovaj pojam koji ima i višeslojno značenje. Poput ostalih i mi smo snažno pogođeni krizom ali neki segmenti kao što su IT i „gaming“, imali su neočekivan skok, tako da imamo priliku da učimo jedni od drugih, da stvaramo nove veze i poslovne odnose. U „new normal“ sferi ja vidim i čitavu novu generaciju mladih inovatora, umetnika i preduzetnika, koji rasterećeni balasta prošlosti, tradicije i ustanovljenih pravila, razmišlaju i stvaraju po principu „out of the box“ i dostižu vrhunske rezultate na globalnom nivou. To je veliko ohrabrenje i podsticaj jer takođe i od njih možemo dosta da naučimo.

2. Prethodna godina je bila izuzetno teška za umetnike i radnike iz oblasti kulture. Koje su vaše prognoze za 2021-u? Da li imate preporuke za ljude iz industrije, posebno u vezi sa organizacijom javnih nastupa.

Nisam prorok ali to i ne moram biti da bih pretpostavio štetu ove katastrofe na globalnom nivou, čiji dalekosežni uticaj još i nije moguće izračunati. Istorija nas uči kakve su posledice bile u prethodnim globalnim krizama. Međutim, poslužiću se univerzalnom mudrošću, da svaka kriza, ma koliko bila duboka i teška, nudi neke nove šanse. Otuda “new normal” ponovo kao i naša potreba da se suočimo na novi, kreativan način u savladavanju prepreka. Neophodnost je majka inovacija, tako da mislim da ćemo svi zajedno, ceo svet, bez obzira na štetu i posledice, naučiti kako da stvorimo neko bolje mesto za život i rad. Zato su sada najaktuelnije teme, priroda, održivi izvori energije, cirkularna ekonomija, kulturne i kreativne industrije. Neke će se navike svakako, trajno izmeniti.

Kada je reč o preporukama, moje mišljenje je da ćemo sa ovakvim okolnostima morati da naučimo da se nosimo i živimo kako bismo povratili naše ljudske navike. Sva tehnološka dostignuća treba da budu naš alat ali humanost i čovek su na prvom mestu. Muzeji, koncertne i pozorišne dvorane bi mogle i u ovim uslovima da počnu da rade uz poštovanje mera, što se upravo i očekuje tokom februara meseca, jer ako rade tržni centri, ako putnici u avionima sede bez razmaka, uz popunjenost svakog slobodnog mesta, ne vidim razlog da pomenute delatnosti budu zaustavljene. Tu vidim veliku nepravdu, nedostatak dijaloga i razumevanja. Hramovi kulture, ta čuda arhitekture novog doba, zatvorena su širom sveta, trenutno bez ideje o svrsi. Tužan je to prizor. Zato je potrebna intenzivnija komunikacija svih aktera. Brinem se za velike događaje, poput rok koncerata i festivala, gde se okuplja velika masa ljudi. Za to će se verovatno još sačekati do potpune imunizacije stanovništva na globalnom nivou. Ja uvek verujem u to, da ne treba da se stane, da se koristi moć medija, društvenih mreža i digitalnih platformi, jer može da služi, a kreativnost ne može biti zatvorena u tegli i čuvana kao zimnica. Treba koristiti sva dostupna sredstva za umetničko ispoljavanje. Takođe, treba održavati postojeće i stvarati nove veze i poslovne kontakte, jer u ovako fragmentisano vreme, sa limitiranim kretanjem, treba očuvati bliskost sa ljudima koje volimo i sa kojima radimo a daleko su od nas.

3. Kada je reč o kulturi i turizmu, koji kulturni sadržaji su pre pandemije posebno inspirisali turste da posete našu zemlju? Znamo i da UNWTO gastronomiju prepoznaje kao važan deo kulturne ponude. Koje je vaše omiljeno srpsko jelo i da li umete da ga pripremite, zamo da u slobodno vreme volite i da kuvate.

Srbiju u tom smislu, još uvek doživljavam kao “neotkriveni dragulj” u svetskoj turističkoj ponudi. Priroda sa resursima, tradicija, kultura, umetnost i gastronomija, uz poznatu srdačnost naših ljudi i cene koje su vrlo konkurentne, veliko su bogatsvo koje treba pokazati i sa tim u vezi napraviti dobar “performans” u svetu. Svetska izložba EXPO u Dubaiju, ove godine, prava je prilika za takvu vrstu performansa. Srbija jeste destinacija ali i dalje postoji veliki neistraženi potencijal. Digitalizacija bez humane dimenzije neće dati pravi rezultat. Čini mi se da je gastronomija u Srbiji naglo počela da se razvija i postaje svetski proizvod.

Aleksandar Peković u tandemu sa Zoranom Kilibardom, koji je 30 godina radio za neke od najpoznatijih restorana u Los Anđelesu, Las Vegasu i Tokiju. Deo atmosfere food show događaja „Creative Gastronomy“ koji je organizovan za američku kompaniju Remote Year u organizaciji Marsh Creative Production 2017. godine –  Koncept kreativne gastronomije je obećavajući, pogotovo što Balkanu treba neka vrsta regionalnog jedinstva, identiteta i label-a u kreativnom, tržišnom, kulturološkom, pa i gastronomskom smislu.

Onog trenutka kada su kreativne industrije postale integrisani deo turističke ponude, krenuli su i veći dometi a limit je nebo. Svedoci smo koliko je tokom poslednje decenije u domenu vinske industrije ili proizvodnje tradicionalnih alkoholnih pića, poput rakije, učinjen veliki korak ka svetskom tržištu. Angažovanje kreativaca u domenu stvaranja koncepta, novih narativa, brendinga, pozicioniranja proizvoda pa sve do advertajzinga, sada je “new normal” u toj sferi a rezultati brzi i odmah vidljivi. Tradicionalna ponuda u gastronomiji je “srpska klasika” kojoj se raduju svi koji dođu u Srbiju, međutim, ono što radi nova generacija gastronomskih šefova, to je zapanjujuće. Ovi mladi čarobnjaci, stvorili su novi, mudar koncept i novi narativ pod nazivom “New Balkan Cuisine”, koji priča priču baziranu na tradicionalnim ukusima, mirisima i sećanjima.  Tako ćemo imati veću šansu i uspeh na globalnom tržištu a da niko ne izgubi svoje. Slično je i u pogledu tematskih događaja kojih ima sve više i veoma su originalni. Uvek pomislim na “Beogradski noćni market”, događaj koji privlači sve generacije ljudi, žitelje grada, turiste, strance, događaj koji je pravo mesto susreta proizvođača i konzumenata, kreativaca, dobre gastronomije, muzike, fešta o kojoj se danima priča po gradu. Takvi, inteligentni koncepti osvajaju svet brzo i sa lakoćom. Mislim da će veća pažnja usmerena na čitavu industriju ugostiteljstva i zabave biti višestruko nagrađena. Tematski sajmovi, ulazak “Michelin-a” u Srbiju i slične stvari, kada se za to steknu uslovi, imaće veliki značaj za sve.

Volim da kuvam i da istražujem bogatstvo svetskog nasleđa u gastronomiji. To me čini zaista srećnim. Danas kada se mnogo priča, naročito u okviru evropskih institucija o vezi ishrane i zdravlja (čak se ove godine, tokom pandemije, pojavio i EU dokument koji se bavi preporukama koje se odnose na tu vezu), pitam se gde smo to zalutali i prekinuli veze sa nasleđem na kojem smo odrasli. Pa zar Hipokrat nije o tome govorio još pre 2500 godina?

Postoji jedno jelo, reklo bi se “sirotinjski doručak”, koji često spremam svojoj porodici a to je “popara”, koja je inače jedan od naših autohtonih jela, uz proju, gibanicu, turšiju…

Naizgled tu nema ničega posebnog, pa čak nije ni naročito zdravo. Međutim, mene popara vraća u detinjtsvo i u našu tradiciju, koja je znala za ono što se danas pompezno naziva “0% waste cooking”, čime se apeluje da se hrana ne baca. Na svetskom nivou danas se preko 30% hrane baci (u Americi 40%) na godišnjem nivou, dok sa druge strane ima 10% gladnih. Poparu spremam na puteru sa mlekom a prethodno hleb prosušim ukoliko nije dovoljno bajat (originalno se pravi od bajatog hleba da se ne bi bacio). Takvu “hrskavo-mljackavu” kombinaciju (tako moja deca to zovu) teško je opisati a uz dodatak kajmaka i sira, dajemo omaž našim gorskim precima sa vrhova Zlatibora. Za mene hrana nije samo ukus, već i miris i priča. Tada se sva čula raduju. Popara je poput džeza, jedna vrsta improvizacije i slobodne interpretacije, tako da joj ova muzika jako prija prilikom serviranja.

4. Vakcine su odobrene i sve više ljudi veruje da će se svet uskoro vratiti u normalu. U kontekstu organizacije događaja, da li vidite pojedine trendove koji su uspostavljeni tokom pandemije a koji će se nastaviti i u post-Kovid eri? Posebno ako će imati pozitivan uticaj na dolazak turista.

Izgleda da su nove nove oblasti poput AI (Artificial Intelligence), STEM-a (Science, Technology, Engineering and Mathematics), IT-a, najmanje osetile štetu ali da bi ljudi doživeli muziku, vizuelne umetnosti ili performans, ne postoji tehnika koja može da zameni “live” događaj. Naravno, isto je i sa gastronomijom, svim oblicima “tasting-a”, turizmom… Za to ne postoji alternativa. Važno je da budemo svesni da neke stvari nemaju zamenu, jer kompjuter će ovih dana lakše doći do posla od umetnika, kuvara ili turističkog vodiča. I pored toga, nove tehnologije su nam omogućile da na nivou komunikacije ostanemo prisutni na globalnom tržištu i promovišemo naše potencijale, i ne samo to, već da osmislimo nove, inovativne kampanje, usluge, pa čak i digitalne proizvode. Zato je važno ovladati novim tehnikama koje svakako mogu biti od velike koristi, pa kada se steknu uslovi, da nastavimo da putujemo, dočekujemo, organizujemo.

Postoji jedan lep primer a to je kompanija za AI, “Noble” iz Kalifornije. Četvrtinu kompanije osim inženjera, čine umetnici i dizajneri, jer svaki proizvod mora doći u interakciju sa ljudima. Čovek je uvek krajnji korisnik, tako da osim tehnološke naprednosti oni tvrde da ne bi bili uspešni da nisu fokusirani na ljude sa humanim pristupom kroz kreativnost.

Konačno, neke oblasti zavise od neposrednog kontakta. Samo na “live” nastupu nekog muzičko-scenskog događaja, dolazi do razmene na psiho-emotivnom nivou. To je lek i za publiku i za izvođače. Mnogi ljudi sanjaju danas, da sa pasošem i avio kartom krenu put nekog aerodroma, jer ukusi, mirisi, boje, znamenitosti, prizori neke zemlje i kulture ne mogu stvoriti satisfakciju u virtuelnom okruženju. Zato sada treba da radimo sve, naravno uz pomoć novih tehnologija, što će doprineti da ponovo budemo zanimljivi i aktuelni kao turistička, gastronomska i kulturna destinacija. Ako se osvrnemo na renesansu, stvar prestiža i poštovanja je bilo interesovanje za nauku, umetnost, jezike, učenost. Umetnost nije samo nadahnuće, lek i potreba, već i način da razumemo društvena stanja i kretanja.

5. Znamo da ste maratonac i da ste ni manje ni više trčali Atinski maraton. Da li u skorije vreme planirate nove izazove u ovoj disciplini?

Jesam trkač ali sam istrčao samo jedan maraton, što verovatno nije dovoljno da bih se nazvao pravim maratoncem. Moje interesovanje za tu disciplinu je bilo na nivou radoznalosti i kurioziteta. Prvo, jer mi je bila želja da ispitam materijal od koga sam sazdan, kao i da testiram volju, što mi je bilo neverovatno iskustvo. Kuriozitet, zbog toga što sam jedan od onih koji imaju nekakvu svoju “bucket” listu šta sve treba da se uradi u životu, a maraton je često idealna stavka. Mogu reći da je za mene, dan kada sam od polja Maraton do Atine pretrčao najtežu trku (zbog uspona) u svetskom kalendaru te discipline, dan ponovnog rođenja. Bio sam prijavljen za prethodni marathon, takođe u Atini, koji je trebalo da se desi 12. novembra prošle godine ali je pomeren kao i sve ostalo. Ovde takođe ne pomaže ni najsavrmeniji VR. Pošto sam primio vakcinu, nadam se da će 2021, biti nova prilika da slavim još jedan poseban rođendan. Maraton je takođe, velika prilika za turističku promociju grada ali biznis šansa takođe. Atina sada ima preko 20.000 učesnika (a krenuli su pre 10-tak godina sa malim brojevima). Maratonci retko putuju sami. Putuju čitave porodice, prijatelji, tako da su brojevi neverovatni u pogledu popunjenosti hotela, restorana, muzeja itd. Boravi se uvek nekoliko dana, produženi vikend, a atmosfera u gradu je prava karnevalska. Za trkače nema lepšeg osećaja nego trčati kroz Atinu, Pariz, Njujork i druge velike gradove, baš onda kada nema saobraćaja, kada su čitav grad i njegove ulice otvoren samo za vas. U takvim gradovima, ne postoji druga prilika osim maratonske trke. Ta vizura za jednog čestog turistu poput mene je nezamenljiva u pogledu utiska.

Mogu reći da je za mene, dan kada sam od polja Maraton do Atine pretrčao najtežu trku (zbog uspona) u svetskom kalendaru te discipline, dan ponovnog rođenja.

6. U pripremama za intevriju pominjali ste digital detox pojam, da li nam mozete malo više reći o tome, deluje kao dobar turistički potencijal?

Nekada su ljudi putujući Afrikom, u Keniji, ostavljali poruke na pustinjskim žbunovima da bi ih neki putnik namernik, preuzeo i odneo do konačne adrese.

Pre nešto više od dvadesetak godina nije bilo mobilnih telefona, internet kafea, niti tako moćne Google podrške kao danas. Tih devedestih smo morali da odemo do najbliže Pošte da bi se javili telefonom svojima sa druge strane planete ili da pošaljemo pismo/razglednicu. Srećnije zemlje su imale putne čekove a potom American Express kartice, mi čak ni to. Onda smo svi zajedno na planeti, nekako odjednom, linearno, ušli u novo doba. Današnje turističke atrakcije sve više postaju resort-i zatvorenog tipa i razvijeni gradovi sa ultra modernim mall-ovima gde se osim šopinga i odlaska u bisokop, može skijati, boraviti u water-parku, zoo vrtu, wonder-landu, luksuznom spa centru ili restoranima sa Michelinovim zvezdicama. Čak je dostupna kompletna nega lica i tela uz hiruške intervencije ili najkvalitetnije stomatološke zahvate.

Sve što nas okružuje počeli smo da posmatramo kroz objektiv našeg mobilnog uređaja (sve je manje i klasičnih foto aparata) i sve to odmah direktno prenosimo – strimujemo ili zapise istoga trenutka šaljemo u internet orbitu gde smo svi povezani. Svaki trenutak bivstvovanja na Zemlji, ljudi žele da zabeleže, pa se postavlja pitanje koliko su uopšte svesni i sa koliko pažnje njihova čula uživaju u trenutku ili su posvećeni stvaranju sopstvene slike u digitalnoj zajednici. Ja još pamtim vremena, kada su se na Tajlandu iznajmljivale kolibe za 5 dolara dnevno, bez ikakvog luksuza, naravno bez interneta, digitalizovane wc šolje i drugih proizvoda današnjice gde nas prevozi metro i taksi bez vozača, gde spavamo u kapsulama, plaćamo kripto valutom… Luksuz je bila priroda, istorija i kultura koje nas okružuju, odlična a jeftina hrana i partner koga nismo gledali neprestano preko ekrana našeg androida. Ipak, čini mi se da smo tada umesto interneta, imali high-speed život.

Srbija je za mene zemlja neverovatnih prirodnih potencijala. Mi možemo biti i high-tech okruženje ali priroda i ljudi su naš glavni resurs. Zato bi Srbija mogla da bude mesto za “digital detox”. Ako ceo svet ulazi u zonu “zatrovanosti” digitalnim sadržajima, gedžetima i svuda prisutnim 4 i 5G internetom, postavlja se pitanje gde će biti oaze, koje kao alternativu nude neki drugačiji sadržaj? Kada su se pojavile prve klinike u svetu za odvikavanje i lečenje posledica digitalnog doba, pomislio sam da imamo veliku šansu. Mislim da će se ova potreba brzo u svetu pojaviti kao neminovnost, zato bi trebalo da se što pre okrenemo tim vrednostima i zauzmemo svoje mesto u “digitalnom” prostoru svetske promocije. Zvuči pomalo apsurdno ali mislim da su veze između tradicionalnog i novog već stvorene, da mogu koristiti da privučemo turiste u Srbiju a za ostalo ne brinem. Čak me i nasmeje sopstvena misao o mogućem sloganu projekta – “Otkači u Srbiji”, kao primer lateralnog mišljenja u turističkoj promociji, gde ne moramo ni da kažemo da su ljudi već “otkačili” u proizvodima i stilu života modernog doba, pa treba ponovo da “otkače” u Srbiji po sistemu svojevrsnog resetovanja na fabričko podešavanje, da se izrazim u duhu novih tehnologija.

Važno je samo da usput ne izgubimo vrednosti koje su kao tekovine sakupljane vekovima pre nas i ljudskost, na prvom mestu.