Prostorno planiranje nije uvek polazišna tačka kada institucije kreiraju ili rade na unapređenju turističkih proizvoda. Ipak, prostorno planiranje je i te kako sinergično sa turističkim potencijalima destinacije. O tome na koji način prostorno planiranje utiče na turizam, koji su primeri dobre prakse primene prostornog planiranja, Beogradskom karnevalu brodova i zašto su pejzaži važan deo turističke ponude, razgovarali smo sa prof. dr Zoranom Đukanovićem, redovnim profesorom Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

1. U kolikoj meri su u vezi turizam i prostorno planiranje i na koji način kvalitetno planiranje prostora doprinosi razvoju turizma?

Planiranje se po logici stvari uvek tiče budućnosti. Turizam se, sa  druge strane, takođe po logici stvari, uvek tiče prošlosti, koja se u sadašnjosti „konzumira“ kao „turistički proizvod“ (kakve li glupave formulacije). Tako se planiranje i turizam mogu nadopunjavati. Ali to ne mora uvek da bude slučaj. Planiranje može da pomogne razvoju turizma a može i da mu odmogne. Planiranje se bavi budućnošću na takav način da obezbedi razvoj koji vodi ka najpoželjnijem cilju za one koji donose odluke.

prof. dr Zoran Đukanović

Nažalost, gotovo tradicionalno, težnje donosioca odluka su uvek prioritetnije usmerene ka ostvarenju ekonomskih interesa, nego ka drugim, manje profitabnilnim planskim horizontima (npr: održivost, ekologija, kultura itd.). Tako, mada je uvek prividno poželjan, turizam ipak nije uvek i prioritetan cilj, a prioritetniji ciljevi mogu veoma ugroziti ne samo razvoj turizma, već i sam turistički resurs (npr: ekstenzivna eksploatacija prirodnih resursa).

Turizam, tako nije uvek jedina poželjna budućnost, osim ako nije u pitanju industrijski turizam zasnovan na velikim očekivanim profitima (veliki turistički centri, sa velikim brojem posetilaca). Iz tog razloga neophodno je, najpre definisati celovit i održiv sistem vrednosti a time i diskurs poželjne budućnosti, a potom u skladu sa tim menjati lagano ali radikalno i procese planiranja, čineći ih najpre potpuno transparentnim a potom ih zasnovati i na totalnoj, ravnopravnoj, partnerskoj participaciji što većeg broja i što šireg dijapazona stejkholdera, koji tako i sami postaju donosioci odluka. Takva široka podela prava i odgovornosti je osnovni demokratski princip planiranja i upravljanja željenom budućnošću. Ali, participacija košta i vremena i novca, a danas smo uvek nekako ili previše siromašni ili nam se uvek nekako žuri, kao da budućnost beži od nas i kao da živimo samo od besplatnih resursa, što ipak nije slučaj.

Sa druge strane, ekstenzivan razvoj turističke ponude, pored brojnih dobrih karakteristika ima i brojne loše osobine (gužva, preizgrađenost, zagađenje, ugrožena privatnost, džentrifikacija, visoka cena zivota i sl.). Globalnim razvojem turizma, neke od najatraktivnijih svetskih turističkih destinacija su desetkovale brojnost lokalne populacije. Venecija na primer danas više podseća na tematski park ili čak na risort, nego na grad. Građani Venecije su se preselili u Mestre ili dublje u Veneto, prepuštajuci svoj prelepi ali preskupi grad isključivo turistima. Čini se da ista sudbina čeka i neke druge globalno eksponirane turističke destinacije. Novije analize efekata nominovanja nekih vrednih lokacija na UNESCO-vu listu svetske baštine, te uticaja, time podstaknutog masovnog turizma na kvalitet života lokalnog stanovništva, posebno u zemljama u razvoju, pokazuju toliko pogubne posledice, da se s pravom postavlja pitanje nije li status na UNESCO-voj listi svetske baštine, zapravo poljubac smrti za lokalne zajednice koje tu tradicionalno žive? Dakle razvoj turizma ima svoj konačni kapacitet.

2. Da li biste mogli da navedete primer sinergije turističke ponude i kvalitetno uređenog prostora? Konkretnu destinaciju koja je karakteristična po svojim jedinstvenim urbanističkim rešenjima.

Dobar dizajn ima vrednost. Dobar dizajn je onaj dizajn koji se odgovorno ponaša kako prema prema lokalnoj zajednici tako i prema lokalnim resursima i pri tom stvara estetske vrednosti visokog univerzalnog kvaliteta. Dobar urbani dizajn povećava kvalitet života. Dobar dizajn uvek privlači ljude (npr: Bilbao efekt !!!, Mokra Gora, Rajačke Pivnice, Golubac, Ram i sl.) i time na najdirektniji način utiče na turističku ponudu i razvoj turizma. Ljudi vole da budu deo visokog univerzalnog kvaliteta. Takav dizajn nema samo satisfakcionu i edukativnu ulogu – dobar dizajn podstiče ponos, što je mnogo značajnije. U današnjoj arhitektonskoj praksi tome u mnogome doprinose i tzv. „star architects“, koji bivaju pozivani da stvaraju „čuda“ – i čuda se događaju – od Ajfelovog tornja, preko Sidnejske opere i Pariskog centra Pompidu, do Gugenhajmovog muzeja u Bilbau. Ovakva ikonička prostorna rešenja, odnosno novi arhitektonski dizajn u tradicionalnom urbanom okruženju, po pravilu dramatično doprinose razvoju turizma.

Osvrnimo se, na tenutak na primer Gugenhajmovog muzeja, koji je 1997. godine otvoren u baskijskom gradu Bilbaou. U vreme gradnje muzeja Bilbao je bio primer grada u propadanju koga su građani masovno napuštali zbog propasti lokalne industrije i nemogućnosti da pronađu adekvatno zaposlenje. Međutim, odmah nakon otvaranja muzeja, Bilbao postaje jedna od globalno najtraktivnijih turističkih destinacija, a to je i danas. Ovaj fenomen ima i svoje ime i proučava se kao „Bilbao efekt“. Mada je izgradnja muzeja u Bilbaou čak ušla u predviđeni budžet, ona je ipak koštala 89 miliona dolara. No, potrošnja posetilaca (turista) u gradu je toliko skočila odmah nakon otvaranja muzeja, da je vratila troškove izgradnje i opremanja u neverovatno kratkom roku od samo tri godine. Pet godina nakon izgradnje, Bilbao je procenio da ekonomski uticaj muzeja na lokalnu ekonomiju vredi 168 miliona evra, čime je ulio dodatnih 27 miliona evra u baskijsku poresku kasu, i doprinelo održavanju oko 4.500 radnih mesta, uglavnom u transportu, hotelima, restoranima, barovima, kafićima i maloprodajnim objektima – dakle prevashodno u turizmu. Više od milion ljudi godišnje poseti muzej, od čega su 60% strani posetioci – dakle, strani turisti. Konačno, „Bilbao efekat“ je takođe bio i psihološki: doprineo je oporavku građanskog ponosa. Naravno, takav rast je doveo i do neželjenih efekata. Na primer, neka novija istraživanja pokazuju da je ozbiljno siromaštvo u Bilbaou od 2000. godine do danas poraslo za 33% i danas pogađa 11,5% domaćinstava u Bilbaou, što je podatak koji je dvostruko veći od proseka za Baskiju u celini. Štaviše, broj domaćinstava koja primaju pomoć u prihodu povećao se za 38% od 2002. godine. Pristrasnost projektima regeneracije u centru grada, uz nadogradnju centra na štetu siromašnijih područja grada, uz enormno povećanje cena nekretnina i rente u centru grada, pogoršala je društveno-prostorne razlike u gradu i povećava rizik da se na Bilbao gleda kao na „dvostruki grad“, tj. na ideju dva Bilbaa: „novog“ koji predstavlja obnovljeni, spektakularni centar grada, i na „stari“ depresivnih susedstava na periferiji.

Dakle, da ponovimo, razvoj turizma zaista ipak ima svoj konačni kapacitet. Ekstenzivni razvoj turizma, koji u nekom trenutku prevaziđe kapacitet, odnosno „nosivost“ turističke destinacije, vrlo često dovodi do devastacije te lokacije a samim tim i do ugrožavanja turističkog proizvoda (npr: Zlatibor, Divčibare, Budva i sl.).

U Srbiji međutim izgleda da nijednu turističku destinaciju nije moguće toliko devastirati da ona ipak konačno izgubi klijentelu. Slučaj Zlatibora je možda i najdramtičniji primer. Neverovatno požrtvovanje i kreativnost lokalnih turističkih radnika, ne može biti jedino što racionalno objašnjava ovaj fenomen. Ovo se racionalno može objasniti jedino činjenicom da je u našim uslovima kvalitet i diverzitet turističke ponude generalno toliko nizak, da turisti prosto niti znaju za bolje niti mogu da biraju bolje.

3. Znamo da ste osnivač i idejni tvorac platfome Public Art for Public Space – PAPS, koje su trenutne akivnosti ovog međunarodnog projekta?

Public Art & Public Space (PaPs) je međunarodni, interdisciplinarni naučno-istraživački i edukativni program koji je 2003. godine osnovan na Arhitektonskom Fakultetu Univerziteta u Beogradu, kao plod saradnje sa programom Percent for Art, Departmana za kulturu grada Njujorka (SAD). Pre par dana, 21. maja 2021 godine, napunili smo 18 godina i postali punoletni. Sve naše dosadašnje rezultate izožili smo sudu javnosti na našoj internet stranici www.publicart-publicspace.org, kao i u desetak knjiga, na brojnim izložbama, u studijama i projektima koje smo do sada realizovali i publikovali u zemlji i inostranstvu. Kroz naše programe i projekte, do sada je prošlo preko 2000 domaćih i stranih eksperata i studenata sa svih kontinenata, a naš globalni network pokriva ceo svet.

Pored brojnih projekata koje smo realizovali do sada, po svom obimu, značaju i naknadnim efektima, svakako se ističe Beogradski Karneval Brodova (Belgrade Boat Carnival – BBC). Vođeni idejom da se pokažu potencijali i mogućnosti beogradskog rečnog „akvatorija“ i njegovog priobalja, te da se Beograd promoviše kao otvoreni grad i atraktivna turistička destinacija, nekoliko entuzijasta, studenata i profesora sa našeg fakulteta u okviru PaPs-a, osmislili su ovu manifestaciju, koja je zatim organizovana uz ogromnu pomoć, saradnju i podršku, Grada Beograda, Turističke organzacije Beograda, resornih ministarstava, javnih preduzeća i brojnih dobrih ljudi, a po prvi put je realizovana krajem jula 2004. godine, uz učešće preko 300 plovila, i praćena od preko 100.000 građana, više od 100 akreditovanih novinara i oko 30 različitih medijskih ekipa iz Srbije i inostranstva. Nakon nesrećnih devedesetih, to je bila prva dobra vest iz Beograda. A nakon uspeha prvog Karnevala, odlukom grada Beograda, BBC postaje tradicionalna godišnja beogradska manifestacija koja, zahvaljujući vrednim i kreativnim ljudima TOB-a, koji sada organizuje i upravlja Karnevalom, postaje jedna od najznačajnijih i najveselijih godišnjih turističkih, nautičkih i kulturnih manifestacija prestonice.

Beogradski karneval brodova ima za cilj da prikaže Beograd kao otvoreni grad i atraktivnu turističku destinaciju

Pored brojnih nagrada i priznanja koje smo dobili za svoj dosadašnji rad, posebno smo ponosni na Jubilarnu nagradu za izuzetan doprinos razvoju turizma u Beogradu koju smo 2013. godine dobili povodom obeležavanja 60 godina Turističke organizacije Beograda, kojom je tada rukovodio gospodin Dejan Veselinov, tadašnji direktor ove eminentne institucije, koji je sada i glavni krivac i za ovaj intervju.

Pored redovnih aktivnosti koje realizujemo ovde na našem Arhitektonskom fakultetu, u Beogradu i Srbiji, trenutno učestvujemo i u nekoliko međunarodnih projekata u zemlji i inostranstvu, a zajedno sa našim uvaženim prijateljima, saradnicima i partnerima iz našeg globalnog networka pripremamo aplikacije za nove međunarodne projekte. Naša Italijanska podružnica, sa sedištem u Algeru na Sardiniji, a koju vodi naša izvanredna poverenica i prijateljica Dr. Nađa Beretić, istraživač na Univerzitetu u Sasariju, posebno vredno i uspešno radi na širenju naše mreže, naše vizije i misije u Italiji, zemlji koja je svakako najznačajniji svetski primer naše matične teme. Naš uspeh u Italiji je takođe jedan od najboljih primera dobrog pravca kojim prtimo našu stazu a konačno je rezultirao time da smo 2019. godine, od strane predsednika Republike Italije, odlikovani ordenom Viteza reda italijanske zvezde.

4. Održali ste interesatno predavanje u vezi sa realizacijom projekta ADRILINK – Interpretacijska mreža jadranskog krajolika koji ima za cilj intergraciju pejzaža u turističku ponudu Sremske Mitrovice. Koji je značaj pejzaža za turizam destinacije?

Krajolik je kompleksna, dinamična kategorija. Krajolik nije samo ono što vidimo oko sebe, već zapravo ono što živimo i ono što tim našim svakodnevnim životima kultivišemo kao naše nasušno životno okruženje – bez obzira na to da li govorimo o potpuno prirodnom krajoliku ili o kulturnom predelu koji nastaje međusobnim dejstvom čoveka i njegovog prirodnog okružja. Nijedno mesto na svetu, pa tako nijedna turistička destinacija, nije ostrvo nečega u moru ničega. Svako mesto na svetu (ma koliko ono važno bilo) nastaje i egzistira jedino u kompleksnim relacijama koje ostvaruje sa drugim mestima u okruženju (ma koliko ta mesta nevažna bila) i ne može biti istrgnuto iz te kompleksnosti. Odnosno, istrgnuto iz konteksta to važno mesto gubi i značenje i značaj, a kroz prizmu turizma, tako konačno gubi i svoj auratski karakter kojim i postaje mesto poželjne turističke destinacije. Gradovi svojom građenom teritorijom danas zauzimaju manje od 2% površine majčice planete Zemlje, ali eksploatišu više od 80% njene teritorije. Dakle, današnji grad je neodvojiv od planete u celini. Ma gde bili, idite ujutru na pijac, i tamo ćete pronaći pistaće iz Turske, cveće iz Holandije, masline iz Italije, tamnjan iz Grčke, banane iz Ekvadora, kivi sa Novog Zelanda, losos iz Norveške, beli luk iz Kine… Do pre neku godinu nije bilo tako, ali je ipak i tadašnja pijačna ponuda ukazivala na to da je grad samo deo veće celine: kupus je uvek bio iz Futoga, krompir sa Javora, pasulj iz Tetova, lubenice iz Mačve, paprike iz Leskovca, maline iz Arilja, šljive iz Požege, sir iz Sjenice, a prodavačice iz Rumenke (jer odakle bi drugo bile onako rumene, okrugle i zdrave)… A to što nalazimo po našim pijacama, to je naš krajolik. Mi se njime hranimo, njime se odevamo, od njega rastemo, u njemu stvaramo, starimo i u njemu konačno počivamo. Naš krajolik, ma gde bile njegove granice, to smo mi sami. Naši krajolici su ogledalo naše duše. To se zove zavičaj. Zato ga stalno nosimo sa sobom, u sebi. Zato mu se stalno vraćamo. A bolje turističke destinacije od praga našeg zavičaja, zapravo i nema. Zar ne? „U Beogradu ima na hiljade Zagreba, hiljade Sarajeva, Ljubljana, Titograda… Čovek otvori vrata svoga stana i izađe u Beograd.“ (D. Radović)

Profesor Zoran Đukanović bio je predavač u okviru projekta ADRILINK – Interpretacijske mreže jadranskog krajolika

5. Da li imate neku preporuku za predstojeću sezonu, destinacije iz regiona pogodne za letovanje, koje biste rado preporučili našim čitaocima?

Neka Vaši čitaoci posete svoje gradove u kojim žive, neka ih bolje upoznaju. Tako će ih više voleti. Neka nauče da cene to što imaju. Neka se ponovo zaljube u svoj grad i svoju nasušnu svakodnevicu. Govoreći o svom gradu koji je toliko voleo, čika Dusko Radović je govorio: „Ko se danas probudio u Beogradu, može smatrati da je uspeo u životu, sve drugo, bilo bi čisto preterivanje“. To važi i za svaki drugi grad. Svi gradovi su lepi. Nema ružnih gradova. U gradove je ugrađen hiljadugodišnji napor, znanje, nade – sve ono najlepše u nama. Ali i naši strahovi takođe. Upoznaj svoj grad da bi ga više voleo. A ako ga Ti budeš voleo, voleće ga i drugi. U ljubav se mora investirati. „Gde god da krenem, o Tebi sanjam, Sarajevo ljubavi moja“ (K. Monteno).

Zato, neka svako pripremi svoje letovanje za predstojeću sezonu, tako što će najpre ispred sebe staviti mapu svog grada i pakovanje dobro zarezanih drvenih bojica. Proverite orijentaciju mape, razmeru, vreme i nevreme. Zatim na mapi pronađite mesto gde živite i obeležite ga vašom omiljenom bojom. A potom, na toj mapi obeležite, bojama po izboru, sva ona područja, ulice, poslastičarnice, šumarke, njive, livade i zaseoke u kojima nikada niste bili. Iznenadićete se koliko je to nepoznato područje u stvari ogromno u poređenju sa onim koje poznajte. A potom se pripremite za put: mali ranac za na leđa (da vam ruke budu slobodne za pozdrave i grljenja), jake nepromočive tabane (cipele se ne preporučuju), gaće (zlu ne trebalo), podgaće (obavezno) i osmeh (za poklon, ali i za odbranu od onih iz Rumenke). To je sasvim dovoljno. A onda krenite bez plana, lutajte kuda vas put vodi, po sećanju, ostavljajući mapu kod kuće. Recimo, kad izađete iz kuće, najpre pratite nešto žuto, pa onda, kad vidite drvo, skrenite desno, i tako idite dok god vam pas ne pređe put – onda se vratite dva koraka nazad, pa skrenite opet desno… Ja recimo uvek krenem pravo ka reci, u sumrak, jer znam da tamo negde u plićaku, u vrbaku, gde je tiha, troma voda, gde dežurna roda hoda, gde se čaplja važno šetka, gde je ševar gust ko četka, gde se vuku barske zmije, gde se mnoga tajna krije, gde šumori Dunav plav — mene čeka skriven splav. Jedne tihe, tople noći, ja ću splavom na put poći. (Arsen Diklić)