Do Albukerkija i nazad: Šta smo sve videli i naučili u Nju Meksiku?

U okviru programa „Open World“ Ambasada SAD-a u Beogradu je ove godine organizovala studijsku posetu u cilju razmene iskustava i dobrih praksi na polju kulturnog turizma, kulturne interpretacije, liderskih veština i javne uprave. Petočlanu delegaciju su činili Emilia Epštajn iz Muzeja afričke kulture u Beogradu, Ivana Rastović iz Galerije Matice srpske, Bojana Subašić iz Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka, Goran Pandža iz marketinške agencije DeWORK, kao i naš kolega Vladan Krečković, koordinator kulturne rute „Put rimskih careva i dunavski put vina“, koji je ovom prilikom sa nama podelio iskustva sa dalekog puta. Putovanje je predvodila Marija Bjelopetrović iz Ambasade SAD-a u Beogradu.

Ne računajući dva dana koliko je delegacija provela u putu, ostalih osam je bilo posvećeno realizaciji intenzivnog programa, susretima sa predstavnicima javnog i nevladinog sektora, obilascima muzeja, arheoloških lokaliteta, kao i federalnih i lokalnih institucija, u cilju predstavljanja različitih mogućnosti kulturne interpretacije kao i upoznavanja sa principima finansiranja i rukovođenja kulturnih programa. Prva dva dana su bila rezervisana za Vašington, glavni grad SAD-a, dok je ostatak programa bio realizovan na jugozapadu, u državi Nju Meksiko (Albukerki).

1. Izložba Pueblo skejt dasaka – susret tradicionalnog i modernog

Tokom obilaska Kulturnog centra Pueblo Indijanaca u Albukerkiju, grupa je imala prilike da prisustvuje izložbi pod nazivom Pueblo decks (Pueblo daske za skejt). Autori izložbe, američki indijanci iz plemena Navaho (Landis Bahe) i plemena Zui (Kandis Kvam) istakli su da je cilj ovog umetničkog poduhvata povezivanje tradicionalnog i savremenog načina života američkih Indijanaca na teritoriji Nju Meksika. Koristeći širom sveta poznati simbol iz popularne kulture – dasku za skejt, različiti umetnici iz mnogobrojnih indijanskih plemena su na površini skejtbord dasaka oslikvali tradicionalne motive. Umesto opisa dasaka, pogledajte slike ispod, a ovakav primer spoja tradicionalnog i modernog može poslužiti kao inspiracija za kreiranje turističkih suvenira destinacija koje svoju kulturno-turističku ponudu baziraju na nasleđu kultura koja su na određenoj teritoriji boravile mnogo pre uspostavljanja savremenih društava.

2. Kuaua Pueblo lokalitet – Princip neinterpretiranja kulturne baštine

Trideset minuta severno od Albukerkija, u selu Bernaliljo, nalazi se istorijski lokalitet Koronado, takođe poznat i kao ruševine Kuaua. Ovaj lokalitet na obroncima reke Rio Grande datira iz prve polovine četrnaestog veka i pod nadležnošću je državnog muzeja Nju Meksika. U blizini lokaliteta izdiže se suva i visoka planina Sendija. Na lokalitetu su nekada živeli Kuaua Pueblo Indijanci, poreklom iz linije indijanske grupe Tiva, porodice Tanoan. Osim modernog centra za posetioce koji interpretativnim tablama i prezentacijom arheoloških artefakata pronađenih na lokalitetu svedoči o razvoju kulture Pueblo Indijanaca, ponuda se nastavlja u dvorišnom delu lokaliteta gde je moguće videti kuće i kive – prostorno ograđene celine koje su Indijanci nekada koristili za vršenje rituala i donošenje društveno važnih odluka.

Jedan od najzanimljivijih aspekata posete bilo je i predstavljanje kiva murala u unutrašnjosti zdanja koje je nekada bilo korišćeno kao skladište za čuvanje namirnica. Na tom muralu je moguće videti različite motive (fotografisanje nam nije bilo dozvoljeno) – verovatno predstavnike ustaljenih uloga u plemenu, među kojima je karakteristična misteriozna figura. Iz generacije u generaciju, ovaj motiv se ponavlja na muralima, a njegova osnovna karakteristika je što se na odeću koju figura nosi ne primenjuje princip gravitacije. Dok svim ostalim figurama delovi kaiša padaju prema zemlji, na ovoj figuri tkanina prkosi gravitaciji. Tu smo se susreli i sa odbijanjem vodiča da kaže nešto više o tumačenju takvog motiva. Njegov stav je bio da postoje stvari koje ne treba interpretirati, već ih samo pokazati i doživeti, jer bi bilo koje dovođenje lokalnog nasleđa u moderan kontekst ili principe drugih kultura zamaglilo izvorno značenje i nameru lokalnog stvaraoca umetničkog dela.

3. El rančo de las Golondrinas – nezaboravan primer oživljavanja istorije

Smešten na nekadašnjem španskom kraljevskom putu i uspostavljen od strane španskih doseljenika, ranč Golondrinas je početkom 18. veka bio važno stajalište za sve putnike koji su se kretali između Meksika i Santa Fea. Danas je ranč pretvoren u muzej na otvorenom za čiji je obilazak neophodan skoro čitav dan, uzimajući u obzir da se prostire na povrišini većoj od 200 hektara. Zbog toga je naša grupa tokom sat i po duge posete i  prezentacije vodiča Marka Gordona, imala prilike da vidi na koji način se život u ranču odvijao unutar zidina centralnog dela. Počevši od središnjeg dvorišta, preko kapele, kuhinje, dnevnog boravka, sobe za pletenje, pa sve do skladišta za hranu i obora sa ovcama.

Mark Gordon, vodič kroz Ranč de las Golondrinas

Vodič Mark je bio obučen u stilu tipičnom za stanovnike ranča iz perioda o kojem je bilo reči. Kako bi pokazao tradicionalan način spremanja hleba, njegov kolega je založio vatru u zemljanim pećima smeštenim u središnjem dvorištu nadomak bunara. Iz prostorije u prostoriju, grupa je imala prilike da vidi na koji način su stanovnici ranča mleli brašno, pleli na drvenim mašinama, štavili kožu, kovali alate i sadili useve. Na mapi je bilo moguće videti da osim središnjeg dela, ranč ima poligon za organizaciju različitih festivala koji se takođe koriste za porodične proslave, ali i snimanje filmova. Veliki broj scena iz vestern filmova snimljen je upravo na ranču de las Golondrinas. Grupa je posetu završila u prodavnici suvenira, gde je bilo moguće kupiti tematski raznolike sitnice sa motivima iz španskih, meksičkih i indijanskih tradicija. Ranč je tipičan primer tradicionalnog načina prezentacije kulturnog nasleđa, kod kojeg se interpretativni efekat postiže kvalitetnom pričom vodiča i taktilnim iskustvom zanatskih veština, u potpunosti lišen upliva digitalnih tehnologija.

4. Stanica kju (Q Station) – Odličan primer javno-privatnog partnerstva

Kju stanica (Q Station) je lokalni hab smešten u Albukerkiju čiji je rad podržan od strane američkog programa za razvoj avio-svemirskog inženjerstva. Hab funckioniše kao klasičan biznis ove vrste, sa tipičnim, prostranim open-spejsom u kojem članovi mogu da dolaze na posao, imaju sastanke i međusobno sarađuju. Međutim, ono što hab čini drugačijim je proces selekcije pojedinaca i organizacija koje će postati deo mreže. Tek nakon što upravni odbor haba odluči da je projekat na kojem zainteresovane strane trenutno rade dovoljno inovativan, tek je tada moguće steći pravo na korišćenje usluga koje hab pruža. Iako pomalo ekskluzivan, ovakav princip rada je proistekao iz javno-privatnog partnerstva, posredstvom kojeg državne institucije motre na rad vanserijski kreativnih pojedinaca i stupaju u kontakt sa njima preko haba kada se stekne utisak da je reč o projektima od državnog značaja, posebno na polju avio i svemirskog inženjerstva i razvoja energetike. Hab ima nekoliko prostorija za održavanje sastanaka, među kojima je jedna smeštena ispod nivoa zemlje i rezervisana za susrete od posebnog značaja, odnosno tajnosti. Takođe, prilikom renoviranja prostora, nekoliko kabina je pretvoreno u gluve sobe za onlajn sastanke, gde će korisnici sigurno imati tišinu tokom sastanaka, a od skoro hab ima i sopstveni podkast.

Zaključak

Celokupna kulturno-turistička ponuda Nju Meksika proizvod je dugogodišnjeg, planskog ulaganja u kulturu, to jest podrške javnih institucija. Iako je u teorijskom smislu moguće reći da je većina prezentovanog sadržaja predstvljena na sličan način kao što to čine srodne institucije u Srbiji, ipak se četiri stvari ističu kao primer dobre prakse koji je moguće primeniti u našoj sredini.

1. Svedenije vođene ture tokom kojih se prezentacija arheološkog i kulturno-istorijskog sadržaja oslanja na jednostavan, naukom neopterećen jezik i zanimljive priče koje savremenom posetiocu lako omogućavaju da doživi period o kojem je reč, bez obzira na starosnu dob i nivo obrazovanja. U tom smislu na većini lokaliteta čak nismo ni primetili korišćenje najmodernijih vidova tehnologije, već je mašta u potpunosti bila prepuštena pričama vrhunskih vodiča.
2. Spoj tradicionalnog i modernog – Neretko se dešavalo da vidimo tradicionalne motive na modernim predmetima. Od Pueblo skejt-bord dasaka, preko prezentacije modernog japanskog stripa i horor filma unutar Muzeja međunarodne narodne umetnosti, očigledno je da su rukovodioci muzeja spremni da napuste tradicionalan vid prezentacije i pokušaju sa nesvakidašnjim kombinacijama koje zaista daju zanimljive rezultate. Bilo bi zanimljivo videti kakav bi bio rezultat kombinovanja motiva tako različitih kultura, kao što su one čiji su tragovi pronađeni na teritoriji današnje Srbije sa modernim trendovima.
3. Restorani u muzejima – Celokupna prezentacija jednog kulturno-istorijskog nasleđa dobija potpuno novu dimenziju kada je moguće na licu mesta probati tradicionalnu hranu. Grupni obilasci kroz indijanske muzeje i lokalitete bili su dodatno upečatljivi zbog mogućnosti da grupa proba lokalne specijalitete meksičkog i indijanskog porekla.
4. Donacije – Uzimajući u obzir važnost i vidljivost umetničkog i kulturno-istorijskog značaja, muzej Džordžije O’Kif veliku količinu novca uspeva da prikupi od donatora. Posebno uzimajući u obzir današnju mogućnost prikupljanja novca preko Interneta, ovo je takođe jedna od praksi koje bi domaće institucije mogle da primenjuju.