Upgrade-ovani festival mlade rakije

Ka severu!

Kada si dugo u turizmu, onda misliš da retko šta može da te iznenadi, da si sve video i proživeo, ali…

Na poziv naših dragih kumova (jer kum nije dugme) uputili smo se put severa Srbije, u plodnu ravnicu Vojvodine, inače postojbinu mojih predaka, koji su doduše rodom malo više istočno, u pravcu Banata. Uvek se radujem kada sam na tom terenu, jednostavno mi je sve poznato, setim se detinjstva i lepih uspomena, volim to prostranstvo gde je nekad bilo more.

Put je bio interesantan i kratak, naročito, jer smo putovali automobilom Fiat500L, koji je na mene ostavio odličan utisak, veoma je udoban, prostran i pouzdan, iako ima dosta dugmića i mogućnosti koje ja nisam baš vičan da koristim. Prva, druga, treća, šesta… žmigavac i kočnica – meni je to dovoljno. Šalu na stranu, mislim da sve mogućnosti treba koristiti, naročito setovanje brzine, onda možeš da se opustiš i slušaš muziku.

Smestili smo se u Hotel „Palić Resort“ koji ima vrlo profesionalno osoblje, dobru uslugu i enterijer uglavnom od drveta, ušuškan, sa udobnim nameštajem. Jedna „topla atmosfera”, znate o čemu pričam. Posle kratkog osveženja u bazenu, pripremili smo se za proslavu dečjeg rođendana u hotelu. Deca su uživala, a to je nama najvažnije. Naravno, i mi smo uživali u vinu, pivu i rakiji, svako u onome šta voli. A kad sam već pomenuo rakiju, to je dobar uvod, jer zbog nje sve ovo pišem.

Posle doručka, tokom kojeg smo mogli da biramo između deset vrsti jela, od kojih nijedno nismo do kraja pojeli, decu smo ostavili u sigurnim rukama baka, koje su takođe pošle sa nama. Uputili smo se ka jednom salašu na Paliću, u bizini hotela. Tog dana smo išli u Ljutovo, na Festival mlade rakije, koji sam, sećate se, najavio u jednom newsletteru, pa je ovo bila prilika da proverim kako je tamo. Pre toga, na pomenutom salašu, dočekali su nas više nego srdačni i gostoljubivi domaćini. Oni već nekoliko godina organizuju okupljanja na koja pozivaju isključivo prijatelje.

Salaš kao uvod za Ljutovo

Na velikom travnjaku postavljeni su drveni stolovi i klupe. Unutra, u kući koja nije mnogo velika ipak može da stane dovoljno ljudi Miris pečene slanine, posedno pravljenih domaćih kobasica, vrata, turšije i kiselog kupusa dočekao  nas je na ulazu. „Mora se prvo napraviti podloga-temelj“, kažu domaćini. Naravno, odmah posle ide rakija, dve vrste – kajsija (my favourite) i kruška, u zaleđenim flašama i mnogo kisele vode. Ništa nije falilo! Sa bine se čuo isključivo rock i to je važno obeležje ovog okupljanja… Red Hot Chili Peppers, Pearl Jam, Brejkersi, idemo KST, sećanja naviru. Ekipa je super, svi su pozitvini, pričaju, uživaju i druže se. Neko bi rekao da je ovo dosta za danas, a tek je počelo.

Posle dva-tri sata provedenih na salašu uputili smo se ka Ljutovu, unajmljenim gradskim „zglobnim” autobusom uz pratnju tamburaša, bilo je kao na filmu. Niko ne ide svojim kolima, od tog trenutka sve je organizovano (don’t drink and drive) – još jedna pohvala za organizatore. Vozili smo se  oko pola sata i kad smo stigli, svi su komentarisali da ima tri puta više kola nego prošle godine.

Na ulazu na Festival domaćini kao kartu prodaju času za rakiju (tkzv. treskavac) i zabava može da počne. Bilo je  oko 30 izlagača. Svi su nagrađeni. Takmičarski duh ustupa mesto uživanju. Inače, ja se teško snalazim kad nečega ima u izobilju, tako da nisam znao odakle prvo da krenem, tražio sam kajsijevaču, da ne mešam. Pažnju mi je privukao štand na kojem su se nalazili sveže otopljeni čvarci i nešto što mi se već mesecima jelo – hleb, mast i aleva paprika, nešto tako ukusno, a jednostavno. Uzeo sam i jednu rakiju, jer oni samo sa kajsijom rade, a to znači da mora da je dobra. Moja supruga i kumovi su pili krušku. Kad bolje razmislim, skoro su svi isto pili, osim mene. Na jednom od štandova su se pekli mađarski kolači, pojeli smo pet komada i nastavili sa šetnjom po festivalu.

Da ne dužim priču, sve je bilo odlično organizovano, ljudi su bili nasmejani i raspevani. Kad su ljudi počeli da se razilaze i mi smo krenuli ka našem autobusu, malo umorni, ali puni utisaka i sjajno raspoloženi. U hotelu smo se zadržali kratko, jer je na salašu bila organizovana žurka sa živom muzikom.

Na žurku smo stigli taman da probamo pasulj koji se još  pušio i divno mirisao. Uz hladno točeno pivo, taman je leg’o. Međutim, stigao nas je umor, pa smo hteli da se posle kraće šetnje oko jezera vratimo u hotel. Onda su zasvirali pesmu „Zemlja” od EKV-a, koji sam tih dana slušao, i znao sam da je to znak da ipak treba da ostanemo. Svirka je bila je vrhunska, od domaće do strane i to sve striktno rock&roll…

Svi su se super proveli! I još nešto: organizatori inače dele žute majce, za najizdržljivije, najveselije, nove talente itd. Mi smo opravdali očekivanja i dobili pozivnicu za sledeću godinu.

Idemo 100%!

Hvala kumovima, Milanu & ekipi za ovaj nezaboravni događaj.