Aruba, plaže Kariba, večno proleće i burger od noja
Prvi Srbin u Skanu, ali ne i poslednji. Nek dugo živi turizam!
Sigurno ste gledali filmove u kojima stranac dolazi u manji grad gde posle nekoliko susreta počinje avantura koja će promeniti njegovo poimanje sveta. To se dogodilo i meni, naime, radeći na projektu “Experimental Tourism Soft Skills and Marketing: The Real Toruism Turning Point”. Imao sam prilike da posetim gradić Skano u poznatoj regiji Abruco (Italija).
Zahvaljujući internetu video sam kako Skano izgleda, naziralo se da nosi neku magičnost u sebi. Nakon kraćeg i prilično povoljnog (ako bukirate na vreme i van sezone) leta do Rima, Alesandro koji me je dočekao na aerodromu i ja uputili smo se kolima do ovog mesta u Italiji. Samo putovanje od skoro 200 km bilo je veoma uzbudljivo, jer posle auto-puta sledi deonica puta prošarana uskim serpentinama. Putovali smo noću i stigli u Skano gde smo se smestili u mali hotel, koji već dugi niz godina prima turiste. Hotel je sređen u rustičnom stilu sa simpatičnim sobama, gde bez obzira što hotel dugo postoji, sve funkcioniše po starim principima i mehanici. Posebno me je obradovalo to što u sobama ima dosta smernica koje prate kriterijume održivog turizma (GSTI).
- čuvajte energiju i vodu,
- koristite peškire više puta,
- biorazgradivi sapuni itd.
Inače u Scanu postoji oko 35 hotela, od kojih samo nekolicina radi. Zašto? Otkriću vam kasnije.
Počinje magija
Kada sam se ujutro probudio i pogledao kroz prozor, bili su jeleni i srne ispred hotela. Verujem da ipak nije svako doživeo takvu scenu, i upravo ta slika predstavlja element magije koju sam spomenuo na početku. Sledeća slika bila je visoka planina iza koje su se polako nazirali sunčevi zraci. Odjednom je ceo gradić bio obasjan i ta scena me je takođe ostavila bez daha. Stari grad interesantne arhitekture gde ne štrči nijedna moderna zgrada, Skano je bio u punom sjaju.
Skano, izvor LocalEvolution
Na putu ka mestu gde se održavala radionica odmah sam osetio italijansku atmosferu i stil koji svi prepoznajemo. Na trgu su meštani ispijali prvi espresso i pripremali se za posao. Velik broj malih uličica, meni drage arhitekture i prodavnice koje se tek otvaraju sa propratnim čavrljanjem komšija, na melodičnom italijanskom, davale su potpun šmek ovom gradu. Danas nećemo o poslu i radionici koja se održala u bivšoj crkvi u centru mesta, o tom iskustvu možete čitati ovde (link ka vesti)
Jutarnja atmosfera, izvor VTC
U popodnevnim časovima sa mojim domaćinima Frančeskom, Guljelmom i Alesandrom sam otišao do znamenitosti ovog pordučja, jezera Skano po kojem je grad i dobio ime. Posebnu prepoznatljivost ove atrakcije čini oblik jezera koji podseća na srce. Po rečima domaćina jezero i propratne površine predstavljaju veliki potencijal, ali je neophodno još mnogo truda. Baš kao i u Srbiji, naše kolege iz Italije se bore sa ulaganjem u infrastrukturu, nepokošenom travom, placevima bez vlasnika, nerazumevanjem. Ali entuzijazam potkovan vizijom i planovima dao mi je veru da će ovo mesto ubrzo postati jedna od vodećih turističkih atrakcija u regiji. Rastali smo se da bi se kratko odmorili u hotelu i dogovorili viđanje na trgu, u bistro-u.
Prvi Srbin u Skanu, ali ne i poslednji
Već na samom ulazu u pomenuti lokal dočekala su me nasmejana lica Frančeskovih drugara koji su ispijali kampari, aperol špric i belo vino uz ukusne zalogaje.
Brzo sam se snašao i upao u lokalnu priču, a simpatična konobarica za šankom na pitanje domaćina, da li je nekad bio Srbin u lokalu, odgovorila je da nije. Svi su povikali prvi Srbin u Skanu, a ja sam dodao, ali ne i poslednji. Bio je to dobar početak večeri.
Atmosfera sa festivala La Notte Nera!, izvor LocalEvolution
Kasnije smo nastavili do jedne brvnare gde se naravno, kako Frančesko kaže, jede najbolja pica, ali i mnogi drugi specijaliteti. Pre nego što smo ušli, Frančesko mi je rekao da obratim pažnju na veliki stub koji je bio postavljen kao žičara za skijaše i gomile nabacanih troseda. Rekao mi je da je ovde nekada bilo mnogo turista, ali da zbog globalnog zagrevanja poslednjih osam godina nema dovoljno snega, zbog čega su hoteli zatvoreni u ovo doba godine. Ideja im je da revitalizuju žičaru koja će turiste voziti do vrha, stvarajući na taj način nezaboravno iskustvo.
U restoranu sam imao priliku da probam pet vrsti pizza sa cvetom od tikvica, pršutom, mocarelom, a posebno su mi se dopali mali štapići – ražnjići od džigerice i ovčiji kotleti. Na kraju su izneli i isto toliko različitih grapa i drugih dižestiva. Krenuli smo polako kući i jedva odvojili Frančeska od gazde restorana kojem je pokušavao da objasni više o našem projektu. Rekao mi je u povratku da se najbolji poslovi sklapaju uveče (pomislio sam evo još nekih sličnosti Srba i Italijana).
Bogata italijanska trpeza, izvor VTC
Nerpocenjivo lokalno iskustvo
Drugog dana boravka u Skanu doživeo sam još jedan magičan trenutak. Bilo je to pravo lokalno iskustvo, o kojem govori i projekat na kojem radimo, gde turisti sve više žele da se upoznaju sa lokalcima i uključe u njihov svakodnevni život. Frančesko me je pozvao kod sebe kući na ručak i rekao mi da imam sreće što sam tu u nedelju, jer će trpeza biti bogatija. Bila mi je velika čast i zadovoljstvo da sednem sa njegovom porodicom za sto, i upoznam roditelje i njegova dva brata, treći je bio u Rimu. Jeli smo fuzile u paradajz sosu sa parmezanom, supu sa preukusnom teletinom, potom kolače i na kraju, naravno, espreso.
Projekat Senderos, izvor LocalEvolution
Kasnije su mi pokazali i njihove konje, koje izrazito vole i treniraju ih jer u proleće i na jesen idu na jahanje u planine. To je još jedan od turističkih proizvoda ovog kraja. Jahanjem stižu do jedne farme gde nema signala, zbog čega ovakva vrsta doživljaja predstavlja kompletan detoks od korišćenja mobilnih telefona, stvarajući uslove za uživanje u prelepoj prirodi koja nudi gotovo idealne uslove za aktivni turizam. Na kraju dana smo obišli mesto gde se pravi poznati sir, a Frančesko je ispričao da je svoj prvi posao dobio baš na tom mestu. Celokupan kraj ima razvijen agroturizam koji predvode lokalni preduzetnici od kojih je moguće naučiti mnogo stvari u vezi sa principima i tradicijom proizvodnje. Pred sumrak smo krenuli za Rim i putem nastavili da razgovaramo o životu i turizmu.
Otkrio sam ne samo Skano nego ljude koji žive u njemu i daju magiju ovom mestu.
Kažu da su prava mesta ona u koja želiš da se vratiš. Ono u šta sam siguran jeste to da ću se vratiti u Skano. Da li sam, sa porodicom, prijateljima ili turistima, ta će odluka biti samo slatka muka. Long live tourism!
Saradnja na projektu, prvi sa leva Alessandro De Min, Francesco Fronterota, Dejan Veselinov i Guglielmo Carfagnini, izvor VTC
Other Topics
